Kombi Prevoz Beograd - Sarajevo

Kombi prevoz Beograd — Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine i jedan od najfascinantnijih gradova jugoistočne Evrope, direktno od vrata do vrata za samo 45€ jednosmerno — najjeftinija destinacija u celokupnoj ponudi Flamingo Transport-a i najniža cena na tržištu kombi prevoza iz Beograda. Flamingo nudi prevoz Beograd–Sarajevo za 45€ jednosmerno ili 90€ povratno, sa WiFi-em, klimom i prtljagom uključenim u cenu bez ikakvih dodatnih doplata. Ruta Beograd–Sarajevo ide autoputem E70 od Beograda prema zapadu, prolazi kroz Sremsku Mitrovicu i Šabac, a zatim skreće ka jugu do graničnog prelaza na reci Drini — Mali Zvornik ili Rača, dva najčešće korišćena granična prelaza između Srbije i Bosne i Hercegovine. Ukupna razdaljina iznosi oko 300 km, a vožnja traje 4 do 5 sati u zavisnosti od saobraćaja i čekanja na granici. Flamingo polazi svake večeri u 23:00h ujutru iz Beograda — to znači da stižete u Sarajevo između 10:00h i 11:00h pre podne, sa celim danom ispred sebe za razgledanje, poslovne sastanke ili odmor. Za ulaz u Bosnu i Hercegovinu iz Srbije obavezan je važeći biometrijski pasoš — lična karta NIJE dovoljna za prelaz granice između Srbije i BiH i bićete vraćeni na granici ako nemate pasoš. Viza nije potrebna za srpske državljane. Obavezno proverite rok važenja pasoša pre putovanja — mora biti važeći minimum na dan prelaska granice. Sarajevo je grad koji se ne može uporediti ni sa jednim drugim gradom u Evropi. Na svega 500 metara u starom gradskom jezgru stoje četiri verska objekta koja predstavljaju četiri velike svetske religije — islam, katoličanstvo, pravoslavlje i jevrejstvo. Upravo zbog toga Sarajevo nosi nadimak Jerusalim Evrope. Nigde drugde na kontinentu ne možete u jednoj kratkoj šetnji proći pored džamije, katedrale, pravoslavne crkve i sinagoge. Ova verska raznolikost oblikovala je grad vekovima i dala mu jedinstven kosmopolitski karakter koji se oseća na svakom koraku, od arhitekture do gastronomije. Baščaršija je srce starog Sarajeva — osmanski trgovački kvart osnovan u 15. veku koji je do danas sačuvao autentičnu atmosferu orijentalnog bazara. Uske kaldrmsane ulice vodiće vas između stotina zanatskih radnji gde majstori i danas rade bakar, srebro, drvo i kožu na tradicionalan način. U samom centru Baščaršije stoji Sebilj, drvena osmanska fontana izgrađena 1753. godine, koja je postala najprepoznatljiviji simbol Sarajeva — fotografija uz Sebilj je obavezna za svakog posetioca. Legenda kaže da ko popije vodu sa Sebilja, sigurno će se vratiti u Sarajevo. Ćevapi na Baščaršiji su gastronomsko iskustvo koje se ne sme propustiti. Tri najpoznatije ćevabdžinice vode večitu borbu za titulu najboljeg ćevapa u gradu: Zeljo (Bravadžiluk 19, redovi su uvek ispred vrata, porcija od 10 ćevapa u somunu sa lukom košta 5-6 KM, što je oko 2.50-3€), Petica (Bravadžiluk 29, ćevapi se prave od mešavine junećeg i jagnjećeg mesa) i Ćevabdžinica Hodžić (Bravadžiluk 34, najstarija ćevabdžinica na Baščaršiji). Sva tri lokala koriste drveni ugalj za roštilj i prave ćevape po receptima koji se čuvaju generacijama. Uz ćevape, obavezno probajte somun — okrugli bosanski hleb koji se peče u furuni i služi svež uz svaku porciju. Burek u Bureg 52 na Bravadžiluku je još jedna gastronomska institucija — tanko razvučeno testo punjeno mlevenim mesom, pečeno u tepsiji, služi se sa čašom jogurta (3-4 KM za veliku porciju). Bosansko testo je tanje i hrskavije od srpskog bureka, a recept je donesen iz Anadolije pre više od 500 godina. Latinski most (Principov most) je mali kameni most preko reke Miljacke koji je ušao u svetsku istoriju 28. juna 1914. godine — upravo na tom mestu srpski nacionalista Gavrilo Princip izvršio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Taj jedini hitac pokrenuo je lanac događaja koji je doveo do izbijanja Prvog svetskog rata. Danas na uglu pored mosta stoji Muzej Sarajeva 1878-1918 sa stalnom postavkom o atentatu, uključujući repliku automobila i fotografije tog kobnog dana. Ulaz u muzej košta 4 KM (oko 2€). Gazi Husrev-begova džamija, izgrađena 1531. godine po nalogu osmanskog namestnika Gazi Husrev-bega, najznačajnija je islamska građevina na celom Balkanu i jedna od najlepših primera osmanske arhitekture van Turske. Džamija ima kupolu prečnika 13 metara i minaret visok 45 metara sa koga se i danas pet puta dnevno čuje ezan. Unutrašnjost je ukrašena kaligrafijom i geometrijskim ornamentima. Džamija je otvorena za posetioce van vremena molitve — ulaz je besplatan, ali se očekuje pristojno odevanje (žene pokrivaju glavu, svi skidaju obuću). U dvorištu džamije nalazi se Gazi Husrev-begov bezistan (pokrivena tržnica iz 1537.) i sahat-kula, jedini javni sat na svetu koji pokazuje lunarne sate. Katedrala Srca Isusovog (Katedrala Presvetog Srca Isusovog) je centralna katolička crkva Sarajeva, smeštena na Trgu Fra Grge Martića, svega 300 metara od Baščaršije. Izgrađena je 1889. godine u neogotskom stilu po projektu arhitekte Josipa Vancaša — fasada od belog kamena sa dve vitke kule visoke 43 metra dominira panoramom grada. Unutrašnjost krase vitraži koji prikazuju scene iz života Isusa Hrista. Katedrala je otvorena za posetioce svakog dana i ulaz je besplatan. Stara pravoslavna crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, izgrađena u 16. veku, jedna je od najstarijih sakralnih građevina u Bosni i Hercegovini. Nalazi se u samom srcu Baščaršije, na samo 200 metara od Sebilja. Crkva čuva bogatu kolekciju ikona iz 15. do 19. veka, a unutrašnjost je ukrašena freskama i drvenim ikonostasom izuzetne umetničke vrednosti. Tunel spasa, poznat i kao Tunel D-B (Dobrinja-Butmir), podzemni je prolaz dug 800 metara koji je iskopan ispod aerodromske piste tokom opsade Sarajeva 1992-1995. Ovaj tunel bio je jedina veza opkoljenog grada sa slobodnom teritorijom — kroz njega su prolazili ljudi, hrana, lekovi, oružje i struja. Danas je južni deo tunela pretvoren u muzej koji se nalazi na adresi Tuneli 1, Ilidža. Ulaz košta 10 KM (oko 5€), a poseta uključuje šetnju kroz sačuvani deo tunela i gledanje dokumentarnog filma o opsadi. Ovo je jedna od najpotresnijih muzejskih poseta u Evropi i obavezna tačka za svakog ko želi da razume modernu istoriju Sarajeva i Bosne. Trebević je planina koja se uzdiže direktno iznad grada na 1.629 metara nadmorske visine. Gondola (žičara) obnovljena je 2018. godine nakon što je uništena tokom rata — polazi sa stanice Bistrik u centru grada i za svega 7 minuta vozi vas do vrha sa koga se pruža panorama celog Sarajeva, okolnih planina i doline Miljacke. Karta za gondolu košta 20 KM povratno (oko 10€). Na vrhu se nalaze ostaci olimpijske bob i sankačke staze iz Zimskih olimpijskih igara 1984, jedne od poslednjih velikih manifestacija jugoslovenske ere. Staza je delimično obrasla u vegetaciju, a zidovi su prekriveni grafitima — surealističan prizor koji privlači fotografe iz celog sveta. Restoran Pino na vrhu Trebevića nudi bosansku kuhinju sa pogledom na grad — pite, ćevape i bosansku kafu uz panoramu koja oduzima dah, posebno u sumrak kada se grad osvetli. Sarajevo Film Festival (SFF) održava se svake godine u avgustu i jedan je od najuglednijih i najuticajnijih filmskih festivala u Evropi. Osnovan 1995. godine, u poslednjoj godini opsade, festival je prerastao u međunarodni kulturni događaj koji privlači filmske stvaraoce, glumce i kritičare iz celog sveta. Filmovi se prikazuju u Narodnom pozorištu, Kinu Meeting Point i na otvorenom na Metalcu — atmosfera festivala pretvara ceo grad u jednu veliku bioskopsku salu. Ilidža i Vrelo Bosne su prirodna oaza na samo 10 km od centra Sarajeva, lako dostupna tramvajskom linijom. Vrelo Bosne je izvorište reke Bosne — kristalno bistra voda izvire iz stena u prostranome parku okruženom starim drvoredima platana. Do samog izvora vodi aleja duga 3.5 km koja je idealna za šetnju, trčanje ili vožnju biciklom. Najromantičniji način da stignete do izvora je fijakerska vožnja — tradicionalne konjske kočije čekaju na ulazu u park, a vožnja u jednom pravcu košta 10-15 KM (5-8€). Park je besplatan za ulaz i otvoren tokom cele godine. Bosanska gastronomija u Sarajevu je mnogo više od ćevapa. Begova čorba je gusta supa od telećeg mesa sa povrćem, začinjena lovorovim listom i biberom — recept datira iz vremena Gazi Husrev-bega i služi se u svim tradicionalnim restoranima (6-8 KM za porciju). Klepe su bosanske knedle punjene mlevenim mesom, kuvane na pari i prelivene pavlakom i belim lukom — slične ruskim pelmenima, ali sa balkanskim karakterom (5-7 KM). Tufahija je raskošan desert od jabuke ispunjene orasima, kuvane u šećernom sirupu i ukrašene šlagom — sladak završetak svakog obroka (3-4 KM). Bosanska kafa se priprema u bakrenoj džezvi na pesku i služi u fildžanima (malim šoljicama bez drške) sa rahat-lokumom i kockom šećera — ritual ispijanja kafe u Sarajevu traje minimum pola sata i predstavlja društveni čin, ne samo unos kofeina. Kafa košta 2-3 KM u Baščaršiji. Za vikend posetu Sarajevu, idealan plan je: prvog dana (subota) krenite sa Baščaršijom — Sebilj, ćevapi kod Zelje, šetnja kroz bezistan, poseta Gazi Husrev-begovoj džamiji i Katedrali, Latinski most i Muzej atentata, popodne Tunel spasa u Ilidži, a uveče večera u nekom od tradicionalnih restorana na Baščaršiji uz živu sevdalinku. Drugog dana (nedelja) uzmite gondolu na Trebević ujutru, šetnja po olimpijskoj bob stazi, ručak u restoranu Pino, zatim spuštanje i odlazak do Vrela Bosne za popodnevnu šetnju ili fijakersku vožnju. Sarajevo je kompaktan grad — centar se lako obilazi peške, a tramvaji povezuju sve delove od Baščaršije do Ilidže za 2 KM po vožnji. Cena kombi prevoza Beograd–Sarajevo je 45€ jednosmerno ili 90€ povratno, sa WiFi-em, klimom i prostorom za prtljag bez ikakvih doplata. Flamingo Transport je najjeftinija opcija za ovu relaciju — pouzdan, udoban i svakodnevan prevoz od vrata do vrata. Jahorina ski resort nalazi se na samo 30 km od Sarajeva — pitajte za kombinovani prevoz Beograd–Sarajevo–Jahorina.